Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

NOVI ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU!

U „Službenom glasiku RS“ бр 35/2023. od 29.04.2023.godine,

objavljen je NOVI Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, čija primena počinje 08.05.2023.godine.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu 2023——–> Preuzmi Zakon .

Novine koje se uvode između ostalog:

– Uvode se Saradanik i Savetnik za BZR

– Sva Pravna lica i Preduzetnici, MORAJU da imenuju Saradnika ili Savetnika za BZR bez obzira na broj zaposlenih (ta lica moraju da imaju položen stručni ispit iz BZR)

– Uvodi se Registar povreda na radu

…….

PLAN SMANJENJA RIZIKA OD KATASTROFA

ŠTA JE TO PLAN SMANJENJA RIZIKA?

Plan smanjenja rizika od katastrofa je dokument kojim se utvrđuju konkretne preventivne, organizacione, tehničke, finansijske i normativne mere.

Takođe, edukativne, nadzorne i druge mere i aktivnosti koje su nadležni državni organi i drugi subjekti.02

Na osnovu procene pojedinih rizika, dužni su da preduzmu u budućem periodu u cilju smanjenja rizika od katastrofa i ublažavanja njihovih posledica.

Planovi se izrađuju na osnovu predloga tretmana procenjenih rizika kao odgovarajuća Procena rizika od katastrofa.

Nosioci izrade Nacionalnog plana su organi državne uprave.

U njihovoj su nadležnosti opasnosti identifikovane u Proceni rizika od katastrofa RS.

Nosioci izrade pokrajinskih planova smanjenja rizika i lokalnih planova smanjenja rizika su nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Plan se izrađuje i donosi za teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan smanjenja rizika), autonomne pokrajine (Pokrajinski plan smanjenja rizika) i jedinice lokalne samouprave (lokalni plan smanjenja rizika).

Plan smanjenja rizika se donosi za period od tri godine.

Plan izrađuje Privredno Društvo sa licencom za procenu rizika u vanrednim situacijama.

Nosioci izrade plana formiraju stručni tim za izradu plana, koji se sastoji od kompetentnih stručnjaka po vrsti delatnosti.

Kojim Zakonom je uređena ova oblast?

Plan smanjenja rizika se izrađuje na osnovu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br 87/2018)

Koliko je vremensko važenje Plana smanjenja rizika?

Plan smanjenja rizika se donosi za period od tri godine.

Koliko je opasna 5G mreža?

Da li je opasna 5G mreža?

Podatke koje 3G mreža prenese za 24 časa, 5G moći će za 3,6 sekundi!

Ali, kako će reagovati naš organizam kada u svakoj sekundi 90 milijardi elektromagnetnih talasa udara u naša tela, najviše u glavu? Evo šta o tome kažu profesori informatike i medicine.

Tehnološki napredak se ne može zaustaviti, ali postavlja se pitanje kome je potrebna tolika brzina.

„Prvo moramo da znamo da ne koristimo samo mobilne telefone sa tom tehnologijom. Imamo seriju uređaja koji se zovu internet stvari (Internet of Things). Trenutna je procena da tih uređaja ima između 50 i 100 milijardi. Na svakog čoveka dolazi 20 tih uređaja, a mi ih kupujemo preko Alibabe i Ali ekspresa, plus profesionalni uređaji. Ti uređaji imaju određene zadatke, neki se koriste za prikupljanje meteo-podataka, neki za podatake iz video-nadzora“, objašnjava Petar Kočović sa Računarskog fakulteta.

Prema njegovim rečima, takva tehnologija se koristi i u profesionalne i amaterske svrhe.

„Ide cela generacija autonomnih vozila, vozila bez vozača. Da ne bi otišli u njivu ili se sudarili sa drugim automobilom, moraju da koriste signal sa 5G mreže jer ova brzina omogućava da se reaguje u deliću sekunde“, objašnjava Kočović.

Pogledajte i Da li postoji opasnost od zračenja koje emituju mobilni telefoni?

Tehnologije 2G, 3G i 4G su u domenu radijus spektra, ističe Kočović, a 5G mreže su u prvom sledećem domenu, to je mikrotalasni spektar, a sa tim spektrom već postoje negativna iskustva.

„Mikrotalasni spektar daje veće frekvence, veću snagu i veće brzine. Ići će se do 20 gigabita u sekundi prenosa podataka, a trenutno preko kablova imamo samo deset gigabita u sekundi, za 5G teoretski, i zato nam je potrebno da možemo u što kraćem periodu reagujemo u nekim aplikacijama“, navodi Kočović.

Neki 5G mrežu već nazvaju „mrežom smrti“. Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović ističe da nisu sva zračenja ista i da ima dosta preterivanja kada je reč o zračenju.

„Svaki 50. rak u svetu izazvan je zračenjem, ali to je prevashodno sunčevo zračenje, UV zraci i radon iz tla. Važni su ti jonizujući zraci koji razbijaju hemijske veze. Ovo su talasi izuzetno niske učestalosti, frekvencije, a time i male snage“, kaže Radovanović.

Problem je u tome što kada se pojavi neka nova tehnologija, navodi Radovanović, moramo pratiti efekte pa tek onda konstatovati da je nešto štetno.

Saznajte i Kako pametni telefoni utiču na životnu sredinu?

„Postoji mogućnost da u epruveti, u hemijskoj laboratoriji nešto upoređujete, ispitujete. Možete na životinjama, ali one žive kratko pa doze moraju da budu ogromne. Ono što je osnovno su epidemiološka istraživanja – mi pustimo da ljudi budu izloženi“, rekao je Radovanović.

Prema njegovim rečima, u istoriji se nije desilo da dođe do nekog velikog tehnološkog otkrića a da ono nije korišćeno.

Tek nekoliko decenija nakon upotrebe radioaktivnosti za utvrđivanje da li je kost polomljena, ustanovljeno je da su britanski radiolozi imali 70 puta veći rizik da dobiju leukemiju od ostalih doktora.

Pogledajte i 10 opasnih mikroorganizama koji žive na vašem mobilnom telefonu

„Do sada su ispitivani radio-talasi i stav je najautoritativnijih međunarodnih organizacija da postoji mogućnost da, to jest od mobilnih telefona usled zagrevanja, ne može da se isključi opasnost od raka. Stav je da su mogući kancerogeni efekti, nisu sigurno, niti verovatno, ali ne može da se isključi. Da je efekat veći, do sada bi se to otkrilo“, objasnio je dr Radovanović.

Razultati su nekonzistentni i u velikim, impresivnim studijama. Analiza se radi sekvencijalno, a do sada nije pokazano da mobilni telefoni imaju kancerogeni efekat.

Međutim, pametni ljudi će, ističe ovaj epidemiolog, u slučaju dužih razgovora koristiti klasičan telefon, da odmaknu malo aparat ili još bolje da koriste slušalice da bi taj minimalni rizik još više smanjili.

Sve ovo se procenjuje u dokumentu Akt o proceni rizika, koji radi AGENCIJA GDS d.o.o. Beograd

Povreda na radu na putu do posla

Povreda na radu na putu do posla

Povrede na putu od kuće do posla i obrnuto spadaju u povrede na radu. Kada se zaposleni povredi na putu do posla i obrnuto inspekcija rada ne izlazi na teren. Zaposleni sam prijavljuje povredu, a mora i da dokaže da se povreda dogodila na tzv. redovnom putu.

U narednom tekstu prikazana je procedura koju poslodavac sprovodi u situaciji kada se zaposleni povredi na putu do posla i obrnutno.

• Šta se smatra povredom na radu

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla. Po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom. Naglim promenama položaja tela. Iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Te da se povredom na radu smatra i povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnut. Na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova. Na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju (dalje: ZZO) je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu. Odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom. I koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.

• Obaveza poslodavca da povredu na radu prijavi nadležnoj inspekciji rada

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (dalje: ZBZR) propisuje obavezu poslodavca da izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu. Odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Propisano je i da sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o propisuje ministar nadležan za rad.

Naravno, prethodno pomenutom, poslodavac je bio u obavezi da napravi, u saradnji sa licenciranom firmom, Akt o proceni rizika, na svim radnim mestima i u radnoj okolini.

Hitnost

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada. I nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu.

Povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Dodatno, povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (povredna lista). Izveštaj je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republičkom fondu. Odnosno matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sadržaj i obrazac povredne liste i način popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz povredne liste. Kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje povrede na radu. Sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.

• Izveštaj o povredi na radu

Sadržaj i način izdavanja izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju propisan je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju (dalje: Pravilnik).

Izveštaj o povredi na radu poslodavac izdaje i štampa na Obrascu izveštaja o povredi na radu (Obrazac 1), u formatu A4, u skladu sa odredbom člana 5 Pravilnika.

Izveštaj o povredi na radu, u skladu sa odredbom člana 2 Pravilnika, sadrži podatke o poslodavcu. Podatke o poslodavcu korisniku. Podatke o poslodavcu fizičkom licu. Podatke o povređenom. Podatke o povredi na radu. Podatke o neposrednom rukovodiocu povređenog. Podatke o očevicu, nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog i organizaciju za zdravstveno osiguranje.

Dužnost

Poslodavac je dužan dakle, da izveštaj, u pet primeraka, popuni odmah. A najkasnije u roku od 24 časa od časa saznanja za nastalu povredu i da bez odlaganja. Najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka. Svih pet primeraka izveštaja dostavi zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled Povređenog. Radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove. Lekar koji je pregledao Povređenog. Odnosno zdravstvena ustanova. U roku od dva dana od dana prijema izveštaja. U izveštaj upisuje i nalaz i mišljenje lekara. I bez odlaganja a najkasnije narednog dana ga dostavlja poslodavcu.

Izveštaj sa upisanim nalazom i mišljenjem lekara, poslodavac u roku od dva dana od dana prijema izveštaja. Dostavlja nadležnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja. Od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.

Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe. Jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

U slučaju povrede na radu u konkretnom slučaju, kada je zaposlena povredila na putu do posla.

Za koju ne postoji odgovornost poslodavca, Inspekcija rada ne vrši nadzor, već samo evidentira i arhivira dostavljeni izveštaj o povredi na radu.

• Pravo na naknadu zarade i obavezno zdravstveno osiguranje

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana. I to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Naknada ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom. Ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Ako zakonom nije drukčije određeno, u skladu sa odredbom člana 115 stav 1 tačka 2 Zakona o radu.

Međutim, ZZO je u odredbama članova 73 i 102 ZZO upravo odredio da naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad.

Zbog povrede na radu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika. Od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika. Visina naknade zarade se, dakle, utvrđuje u skladu sa odredbama Zakona o radu.

Dok je dužnost isplate naknade zarade od strane poslodavca za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad ustanovljena ZZO.

Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata i osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa odredbom člana 9 stav 2 ZZO.

• Pravo na naknadu štete

Zakon o radu propisuje u odredbi člana 119 stav 1 tačka 3 da je poslodavac dužan da isplati. U skladu sa opštim aktom, zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Ova naknada štete isplaćuje se u skladu sa načelima obligacionog prava i u zavisnosti od krivice poslodavca za povredu na radu.

Međutim, kako u konkretnom slučaju ne postoji kirivica poslodavca. Budući da se povreda dogodila na putu do posla, tako ne postoji ni obaveza isplate pomenute naknade štete od strane poslodavca.

• Prekršajne odredbe

Za neizvršavanje obaveze prijavljivanja nastalih povreda na radu nadležnoj inspekciji rada. Odnosno nedostavljanje propisanih izveštaja nadležnim organizacijama i povređenom, utvrđena je prekršajna odgovornost poslodavca.

Naime, odredbom člana 69 stav 1 tačka 30 i tačka 31a) ZBZR propisano je da će se novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica. Ako odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadležnoj inspekciji rada. I nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu.

Povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana. Ili opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih (član 50. stav 1 ZBZR).

Odnosno ako ne dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu. Odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu (član 51. stav 1 ZBZR).

Proširen spisak oboljenja koja vode direktno u penziju

Na dosadašnjoj listi bilo je 56 bolesti i oboljenja…

Pravilnik o priznavanju i utvrđivanju profesionalnih bolesti

Novi Pravilnik o priznavanju i utvrđivanju profesionalnih bolesti je završen i proširena je lista profesionalnih bolesti.

Ona treba da olakša dokazivanje obolevanja na radnom mestu.

Kako prenosi „Blic“, novi pravilnik radio je Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“.

Direktor te ustanove Aleksandar Milovanović kaže da je lista profesionalnih bolesti usklađena sa listom Međunarodne organizacije rada.

Novi pravilnik upućen je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a trebalo bi da ga usvoji Vlada Srbije.

Dosadašnja lista imala je 56 bolesti, a nova je proširena sa desetak.

Milovanović nije želeo da govori koja su to nova oboljenja, ali je objasnio da su detaljnije definisana plućna i toksikološka oboljenja.

U Srbiji se svake godine registruje sve manje profesionalnih bolesti dok, recimo, u Nemačkoj godišnje ima desetine hiljada profesionalnih oboljenja i stotine hiljada povreda na radu.

– To ne znači da su Nemci neoprezni i nezaštićeni na radu, već da bolje registruju profesionalne bolesti – pojasnio je Milovanović.

Sa kakvim se problemima zaposleni u Srbiji suočavaju ilustrovao je primerom radnika koji je oboleo od plućne azbestoze.

NJemu je Institut radio ekspertizu, ali poslodavac neće da mu izda potvrdu sa radnog mesta da je bio izložen azbestu.

– Zbog nedostatka tog administrativnog podatka ne možemo da utvrdimo profesionalno oboljenje. Kada bi se potvrdilo profesionalno oboljenje, onda bi radnik mogao da tuži firmu, oni bi platili odštetu – objasnio je Milovanović.

Predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Dragoslav Tomović kaže da u Srbiji nisu definisani kriterijumi za utvrđivanje profesionalnih oboljenja.

– Nadležni moraju da propišu kriterijume za utvrđivanje profesionalnih bolesti i koja će ustanova tom problematikom da se bavi. Sada postoji vakuum – rekao je Tomović.

Prema podacima Udruženja, prošle godine je registrovano svega četiri slučaja profesionalne bolesti kod radnika.

Izvor: Blic i AGENCIJA GDS DOO / Fotografija: Ilustracija/Pixabay.com