Plan zaštite od udesa

Privredno društvo i drugo pravno lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih supstanci u propisanim količinama, prema Pravilniku o vrsti i količini opasnih supstanci na osnovu kojih se sačinjava Plan (“Sl. Glasnik RS”, br. 34/2019), dužno je da preduzme sve neophodne mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, ekonomiju, ekologiju i društvenu stabilnost i životnu sredinu, u skladu sa zakonom

Plan zaštite od udesa

Plan, saglasno Zakonu o vanrednim situacijama, obuhvata:

1) organizaciju i postupke obaveštavanja, aktiviranja organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa, procenu nastale situacije i donošenje odluka;

2) mere za smanjenje rizika za zaposlene na rizičnim radnim mestima zahvaćenim udesom;

3) organizaciju za rano upozorenje i obaveštavanje o udesu nadležnih organa Republike i jedinica lokalne samouprave i, preko njih, stanovništva, kao i sopstvene mere pružanja pomoći pri sprovođenju planova zaštite po kojima postupaju ti organi;

4) organizaciju rada organa i zaposlenih u sprovođenju mera zaštite i spasavanja ljudi i zaštiti životne sredine u slučaju udesa;

5) organizaciju informisanja javnosti;

6) organizaciju nastavka rada i oporavka od udesa.

Struktura Plana zaštite od udesa

Struktura Plana zaštite od udesa je sledeća:

1) procena opasnosti;

2) mere odgovora na udes;

(1) aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa,

(2) mere zaštite i spasavanja,

(3) mere otklanjanja posledica udesa;

3) informisanje javnosti.

Sastavni delovi Plana zaštite od udesa su: grafički deo plana, prateća dokumenta i evidencija o udesima.

Procena opasnosti

Procena opasnosti izrađuje se radi sagledavanja ugroženosti života, zdravlja ljudi i povredivosti objekata i životne sredine.

Od posledica udesa izazvanim aktivnostima sa opasnim materijama i sa aspekta terorističkih aktivnosti, i sadrži:

1) opšte podatke o privrednom društvu i drugom pravnom licu;

2) identifikaciju opasnosti;

3) mere prevencije;

4) snage i sredstva.

Prikaz mogućeg razvoja događaja

Prikaz mogućeg razvoja događaja – scenarija udesa obuhvata sagledavanje nastanka udesa na osnovu podataka dobijenih u postupku identifikacije.

U Planu zaštite od udesa obrađuje se scenario najgoreg mogućeg udesa koji može imati najveće posledice po ljude i životnu sredinu.

Analiza povredivosti

Analiza povredivosti obuhvata identifikaciju povredivih objekata unutar lokacije postrojenja – objekta.

Broj radnika u objektu – postrojenju, odnosno kompleksu, izvan lokacije kompleksa povredivih objekata (vrtići, škole, bolnice, stambeni objekti, sportske dvorane – tereni i dr.).

Van lokacije postrojenja – objekata (na udaljenosti od 1000m).

Broj ljudi izvan objekta – postrojenja, odnosno kompleksa, prirodne vrednosti okruženja (zaštićena prirodna dobra i resurse, materijalna i kulturna dobra).

Dobijeni podaci iz stava 1. Ovog člana unose se u karte odgovarajućih razmera i prikazuju vidljivim znacima koji u legendi imaju jasno objašnjenje.

Nivoi udesa

Na osnovu scenarija udesa i analize povredivosti, udes se izražava u pet nivoa: I, II, III, IV i V nivo udesa.

Mere prevencije

Mere prevencije utvrđuju se u postupku procene opasnosti od udesa.

Preduzimaju se radi sprečavanja nastanka udesa ili smanjenja verovatnoće nastanka udesa, s ciljem umanjenja posledica nastalog udesa.

Snage i sredstva

Snage i sredstva obuhvataju: raspoložive ljudske resurse (struktura, opremljenost i obučenost) i raspoložive materijalne resurse za zaštitu i spasavanje (vrsta, količina, ispravnost i dr.).

Procenom snaga i sredstava sagledavaju se potrebe i kapaciteti za umanjenje i otklanjanje posledica udesa.

Mere odgovora na udes

Mere odgovora na udes preduzimaju se radi planiranja i sprovođenja mera.

Radnji i postupaka privrednog društva i drugog pravnog lica radi reagovanja na udes.

Mere odgovora na udes obuhvataju:

1) aktiviranje organa, struktura i snaga za reagovanje u slučaju udesa;

2) mere zaštite i spasavanja;

3) mere otklanjanja posledica udesa.

Aktiviranje organa i struktura za reagovanje

Aktiviranje organa, struktura i snaga za reagovanje u slučaju udesa obuhvata procenu nastale opasnosti.

Aktiviranje ljudskih resursa, način izveštavanja, odgovorna lica, rokove izvršenja i upotrebu materijalnih sredstava.

Mere zaštite i spasavanja i mere otklanjanja posledica od udesa

Merama zaštite i spasavanja i merama otklanjanja posledica udesa, definišu se: organizacija rukovođenja, sprovođenje mera zaštite i spasavanja, bezbednosne mere, organizacija saobraćajnog obezbeđenja, zaštita objekata.

Kritične infrastrukture, način izveštavanja, saniranje prostora.

Stvaranje uslova za normalizaciju rada i života, obnavljanje životne sredine, praćenje postudesne situacije, odgovorna lica i rokovi izvršenja.

Informisanje javnosti

Informisanje javnosti obuhvata način i postupke upoznavanja sa vrstom nastale opasnosti, sistemom upravljanja vanrednom situacijom i merama zaštite i spasavanja od posledica udesa.

Usklađivanje planova

Planovi zaštite od udesa privrednog društva i drugog pravnog lica, su saglasno zakonu koji uređuje vanredne situacije.

Usklađuju se sa Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama nadležnih organa jedinica lokalne samouprave, organa autonomne pokrajine i organa Republike Srbije.

Izrada i overa plana zaštite od udesa

Plan zaštite od udesa je dokument koji privredno društvo i drugo pravno lice izrađuje, potpisuje i overava pečatom u dva štampana primerka i jedan primerak u elektronskoj formi.

Plan zaštite od udesa potrebno je da bude potpisan i overen i od strane drugog pravnog lica ili privrednog društva koje je izradilo taj dokument.