Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja

Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja ima zadatak da prepozna svako ugrožavanje ljudi, imovine i procesa poslovanja. Cilj ove procene rizika je prevencija neželjenog događaja kroz upravljanje rizicima. Sam dokument (Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja) sadrži i niz mera čija primena umanjuje ili u potpunosti neutrališe rizike. Ovaj Akt nudi rešenja kojima se u svakom smislu, a najviše u ekonomskom, povećava nivo poslovanja preduzeća, smanjivanjem mogućnosti za potencijalne materijalne i ljudske gubitke, i podiže ugled firme.

Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja u najširem smislu podrazumeva analizu stanja bezbednosti organizacije. Takođe, proveru funkcionalnosti i efikasnosti svih elemenata koji čine sistem zaštite. U tako složenom procesu neophodno je angažovanje iskusnog konsultanta. On bi pored standardne metodologije primenio i simulaciju negativnih scenarija u cilju provere efikasnosti sistema zaštite. Kao i utvrđivanja tačaka ranjivosti sistema gde se trebaju obaviti unapređenja i promene.

Kvalitetna procena rizika koja garantuje visoke rezultate u izgradnji sistema bezbednosti je izuzetno važna. Samim tim, izbor procenitelja je ključan kako bi od samog početka bezbednosne potrebe bile adekvatno sagledane.

AGENCIJA GDS DOO BEOGRAD-VRAČAR dokument Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja tretira kao prioritetnu konsultantsku aktivnost.

Takođe, temeljno pristupa identifikaciji svih opasnosti i specifičnosti sistema bez prepisivanja rešenja koja su već korišćena za neke prethodne klijente.

Izuzetno nam je važno da svakom klijentu posvetimo maksimalnu pažnju.

Da uradimo kvalitetnu procenu rizika u skladu sa poštovanjem svih mera sistema bezbednosti.

Uredbom je predviđeno da se akt o proceni rizika lica, imovina i poslovanja mora ažurirati a periodično sa promenom unutrašnjih i spoljnih uslova sa kojima se menja nivo rizika, a najmanje jednom u tri godine. Za nepoštovanje odredbi predviđena je rizogorna kazna. Konkretno, u članu 6 navodi se da će se novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniti pravno lice kome pripadaju obavezno obezbeđeni objekti ako:

• Ne poseduje akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja
• Ne izvrši periodično ažuriranje akta o proceni rizika
• Ne odredi lice za sprovođenje organizicionih mera zaštite
• Ako nije lice preduzelo propisane mere zaštite objekta (objekata)

• Zakon o privatnom obezbeđenju („Sl. glasnik RS“ br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018) ;
• PRAVILNIK o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava „Sl. glasnik RS“, br. 91 od 24. decembra 2019.;
• Uredba o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načina vršenja poslova njihove zaštite („Sl. glasnik RS“, br. 98/2016).

bliže definišu obaveze privrednih društva shodno zakonu o privatnom obezbeđenju.

Uvode obavezu izrade procene rizika od strane licenciranog društva za privatno obezbeđenje pre angažovanja sistema fizičke i tehničke zaštite.

AGENCIJA GDS DOO BEOGRAD-VRAČAR izrađuje dokument Procena rizika u zaštiti lice, imovine i poslovanja u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju.

Standardom SRPS A.L2.003:2025 „Bezbednost i otpornost društva – Procena rizika” i specifičnim zahtevima i karakteristikama naručioca.

Svakoj proceni rizika pristupa se s posebnom pažnjom, bez obzira na osnovnu delatnost, veličinu i pravnu formu naručioca.

Procene rizika izrađuje tim procenitelja, licenciranih i za druge oblasti poslovanja.

(zaštita od požara, bezbednost i zdravlje na radu, vanredne situacije, informatički i tehnički rizici).

Oni poseduju dugogodišnje iskustvo u radu, kako u sektoru privatne bezbednosti, tako i u vojnim, policijskim i drugim bezbednosnim strukturama.

 U skladu sa članom 34. Zakona o privatnom obezbeđenju – plan fizičkog obezbeđenja.

Plan ili projektovanje sistema tehničke zaštite vrši se na osnovu procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, kao i članu 3 Uredbe o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načinu vršenja poslova njihove zaštite kaže se da se zaštita vrši primenom mera fizičke, tehničke i fizičko-tehničke zaštite na osnovu akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja.

Izradom dokumenta Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, a za koja su u obavezi pravna lica, ne svodi se samo na ispunjavanje Zakonsko pravnih normativa, već dobijaju pravu sliku svog preduzeća o bezbednosnim procenama i time izbegavaju nepotrebne troškove u domenu fizičko tehničke zaštite.

 Sve veći broj kompanija prepoznaje prednost preventivnog delovanja i upravljanja rizicima, u odnosu na represivne mere poslovanja. Visoki poslovni standardi stranih kompanija koje posluju na teritoriji Srbije, prenose se i na domaće kompanije, tako da se u praksu uvodi proces upravljanja rizicima.

• • Koji su osnovni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje po kompaniju, da li su svi rizici bili identifikovani i kako su se oni do sada tretirali?
  • Kakva je priroda konkretnih rizika i kako se oni ispoljavaju i manifestuju u organizaciji?
  • Koliko su česta ostvarenja rizika i pretnji i da li je organizacija svesna poslovnih konsekvenci koje oni nose sa sobom?
  • Ko su nosioci rizika i pretnji, ko podržava i pospešuje njihovo ostvarenje, a ko ima preventivnu ulogu?
  • Kakve su političke, makroekonomske, kadrovske, organizacione, tehničko-tehnološke i finansijske predispozicije da se kompanija suprotstavi ili eliminiše rizik?
  • Kakvi gubici nastaju po sistem ukoliko dođe do ostvarenja pretnje i koliko će trajati oporavak?
  • Kolika ulaganja su neophodna za umanjenje stepena verovatnoće nastanka štetnog događaja?
  • Šta su dalji koraci u izgradnji funkcionalnog sistema bezbednosti kompanije, šta je projektni zadatak i koji kadrovski i tehnički resursi su neophodni u procesu izgradnje sistema zaštite lica, imovine i poslovanja?

  Izradom procene, odnosno odgovorima na ova pitanja formira se kompletna slika bezbednosne situacije jednog sistema, ukazuje se na sve rizike koji se gradiraju po skali verovatnoće, učestalosti i veličini potencijalne štete i daju se konkretna rešenja, definiše bezbednosna politika kompanije, propisuju bezbednosne mere, definišu procedure i radna uputstva i izrađuju dalji planovi zaštite.