Plan zaštite i spasavanja

Plan zaštite i spasavanja je osnovni dokument kojim se planiraju mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica katastrofa;

Snage i sredstva subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama;

Njihovo organizovano i koordinirano angažovanje i delovanje u vanrednim situacijama u cilju zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeđenja osnovnih uslova za život.

Plan zaštite i spasavanja, se izrađuje na osnovu Procene rizika od katastrofa, na koju se prethodno dobije saglasnost nadležnog MUP-Sektora za vanredne situacije.

Usvaja se najkasnije u roku od 90 dana nakon usvajanja dokumenta Procena rizika od katastrofa, a redovno se usklađuje sa izmenama procene rizika.

Plan zaštite se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima. U celini se ponovo izrađuje i donosi svake treće godine. Ukoliko se okolnosti u značajnoj meri promene, usklađuje se i ranije u skladu sa procenom rizika od katastrofa .

Prema Pravilniku o stručnom ispitu za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja („Sl. glasnik RS“, br. 20/2019), kandidati koji žele položiti stručni ispit obavezni su proći određenu obuku.

Stručni ispit predstavlja proveru stručne osposobljenosti kandidata za organizaciju i izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Organizaciju stručnog ispita vrši pravno lice koje je ovlašćeno za organizovanje i sprovođenje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja. Ovo ovlašćenje podrazumeva ispunjavanje strogih uslova i standarda koje propisuje nadležno ministarstvo, kako bi se obezbedio visok nivo kvaliteta obuke i ispita.

Polaganje stručnog ispita odvija se pred ispitnom komisijom koja je specijalizovana za ovu oblast. Komisiju obrazuje ministar unutrašnjih poslova, a njeni članovi se biraju iz reda iskusnih i kvalifikovanih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije. Ispitna komisija ima ključnu ulogu u obezbeđivanju objektivnosti i stručnosti procesa ocenjivanja kandidata.

Rešenjem o obrazovanju komisije detaljno se utvrđuje njen sastav, uključujući imenovanje predsednika, članova ili ispitivača, sekretara, kao i njihovih zamenika. Pored toga, rešenje definiše zadatke i odgovornosti svakog člana komisije, osiguravajući da se ispiti sprovode u skladu sa važećim zakonskim propisima i standardima. Na ovaj način se garantuje da kandidati koji uspešno polože ispit poseduju neophodna znanja i veštine za izradu procene rizika i planova zaštite i spasavanja, što je od suštinske važnosti za efikasno upravljanje rizicima i zaštitu ljudi i imovine u vanrednim situacijama.

Planom smanjenja rizika od katastrofa utvrđuju se konkretne preventivne, organizacione, i tehničke mere.

Pored ovog, utvrđuju se finansijske, normativne, nadzorne, edukativne i druge mere.

Pored navedenog, utvrđuju se aktivnosti koje su nadležni državni organi i drugi subjekti, na osnovu procene pojedinih rizika, dužni da preduzmu u budućem periodu u cilju smanjenja rizika od katastrofa i ublažavanja njihovih posledica.

Plan smanjenja rizika od katastrofa se izrađuje i donosi za:

–  teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa),

–  autonomne pokrajine (Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa) i

–  jedinice lokalne samouprave (lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa).

Planovi smanjenja rizika od katastrofa se izrađuju na osnovu predloga tretmana procenjenih rizika u odgovarajućoj proceni rizika od katastrofa.

Nosioci izrade Nacionalnog plana smanjenja rizika od katastrofa su organi državne uprave.

U njihovoj su nadležnosti opasnosti identifikovane u Proceni rizika od katastrofa Republike Srbije.

Nosioci izrade pokrajinskih planova smanjenja rizika od katastrofa i lokalnih planova smanjenja rizika od katastrofa su nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa donosi Vlada na predlog Ministarstva.

Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa, odnosno lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa, donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Plan smanjenja rizika od katastrofa se donosi za period od tri godine.

Ukoliko u međuvremenu dođe do neke promene, potrebno je izvršiti ažuriranje.

Sadržaj i način izrade plana smanjenja rizika od katastrofa propisuje Vlada.