Plan zaštite i spasavanja

Plan zaštite i spasavanja je osnovni dokument kojim se planiraju mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica katastrofa;

Snage i sredstva subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama;

Njihovo organizovano i koordinirano angažovanje i delovanje u vanrednim situacijama u cilju zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeđenja osnovnih uslova za život.

Plan zaštite i spasavanja, se izrađuje na osnovu Procene rizika od katastrofa, koja je prethodno dobila saglasnost nadležnog MUP-Sektora za vanredne situacije.

Usvaja se najkasnije 90 dana nakon usvajanja dokumenta Procena rizika od katastrofa, a redovno se usklađuje sa izmenama procene rizika.

Plan zaštite se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima. U celini se ponovo izrađuje i donosi svake treće godine. Ukoliko se okolnosti u značajnoj meri promene, usklađuje se i ranije u skladu sa procenom rizika od katastrofa.

Planom smanjenja rizika od katastrofa utvrđuju se konkretne preventivne, organizacione, i tehničke mere.

Pored ovog, utvrđuju se finansijske, normativne, nadzorne, edukativne i druge mere.

Pored navedenog, utvrđuju se aktivnosti koje su nadležni državni organi i drugi subjekti, na osnovu procene pojedinih rizika, dužni da preduzmu u budućem periodu u cilju smanjenja rizika od katastrofa i ublažavanja njihovih posledica.

Plan smanjenja rizika od katastrofa se izrađuje i donosi za:

–  teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa),

–  autonomne pokrajine (Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa) i

–  jedinice lokalne samouprave (lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa).

Planovi smanjenja rizika od katastrofa se izrađuju na osnovu predloga tretmana procenjenih rizika u odgovarajućoj proceni rizika od katastrofa.

Nosioci izrade Nacionalnog plana smanjenja rizika od katastrofa su organi državne uprave.

U njihovoj su nadležnosti opasnosti identifikovane u Proceni rizika od katastrofa Republike Srbije.

Nosioci izrade pokrajinskih planova smanjenja rizika od katastrofa i lokalnih planova smanjenja rizika od katastrofa su nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa donosi Vlada na predlog Ministarstva.

Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa, odnosno lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa, donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Plan smanjenja rizika od katastrofa se donosi za period od tri godine.

Ukoliko u međuvremenu dođe do neke promene, potrebno je izvršiti ažuriranje.

Sadržaj i način izrade plana smanjenja rizika od katastrofa propisuje Vlada.

U skladu sa Pravilnikom o stručnom ispitu za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja („Sl. glasnik RS“, br. 20/2019), lice koje želi da bude kandidat za polaganje stručnog ispita, dužno je da završi obuku.

Na stručnom ispitu vrši se provera stručne osposobljenosti kandidata za organizaciju i izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Stručni ispit se realizuje u organizaciji pravnog lica koje poseduje ovlašćenje za organizovanje i sprovođenje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Stručni ispit polaže se pred ispitnom komisijom za polaganje stručnog ispita iz oblasti izrade procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja,

Ispitnu komisiju rešenjem obrazuje ministar unutrašnjih poslova iz reda zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije.

Rešenjem o obrazovanju komisije utvrđuje se njen sastav i određuju predsednik, članovi, odnosno ispitivači i sekretar, kao i njihovi zamenici.