Povreda na radu na putu do posla

Povreda na radu na putu do posla

Povrede na putu od kuće do posla i obrnuto spadaju u povrede na radu. Kada se zaposleni povredi na putu do posla i obrnuto inspekcija rada ne izlazi na teren. Zaposleni sam prijavljuje povredu, a mora i da dokaže da se povreda dogodila na tzv. redovnom putu.

U narednom tekstu prikazana je procedura koju poslodavac sprovodi u situaciji kada se zaposleni povredi na putu do posla i obrnutno.

  • Šta se smatra povredom na radu

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla. Po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom. Naglim promenama položaja tela. Iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Te da se povredom na radu smatra i povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnut. Na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova. Na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju (dalje: ZZO) je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu. Odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom. I koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.

  • Obaveza poslodavca da povredu na radu prijavi nadležnoj inspekciji rada

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (dalje: ZBZR) propisuje obavezu poslodavca da izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu. Odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Propisano je i da sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o propisuje ministar nadležan za rad.

Naravno, prethodno pomenutom, poslodavac je bio u obavezi da napravi, u saradnji sa licenciranom firmom, Akt o proceni rizika, na svim radnim mestima i u radnoj okolini.

Hitnost

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada. I nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu.

Povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Dodatno, povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (povredna lista). Izveštaj je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republičkom fondu. Odnosno matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sadržaj i obrazac povredne liste i način popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz povredne liste. Kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje povrede na radu. Sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.

  • Izveštaj o povredi na radu

Sadržaj i način izdavanja izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju propisan je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju (dalje: Pravilnik).

Izveštaj o povredi na radu poslodavac izdaje i štampa na Obrascu izveštaja o povredi na radu (Obrazac 1), u formatu A4, u skladu sa odredbom člana 5 Pravilnika.

Izveštaj o povredi na radu, u skladu sa odredbom člana 2 Pravilnika, sadrži podatke o poslodavcu. Podatke o poslodavcu korisniku. Podatke o poslodavcu fizičkom licu. Podatke o povređenom. Podatke o povredi na radu. Podatke o neposrednom rukovodiocu povređenog. Podatke o očevicu, nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog i organizaciju za zdravstveno osiguranje.

Dužnost

Poslodavac je dužan dakle, da izveštaj, u pet primeraka, popuni odmah. A najkasnije u roku od 24 časa od časa saznanja za nastalu povredu i da bez odlaganja. Najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka. Svih pet primeraka izveštaja dostavi zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled Povređenog. Radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove. Lekar koji je pregledao Povređenog. Odnosno zdravstvena ustanova. U roku od dva dana od dana prijema izveštaja. U izveštaj upisuje i nalaz i mišljenje lekara. I bez odlaganja a najkasnije narednog dana ga dostavlja poslodavcu.

Izveštaj sa upisanim nalazom i mišljenjem lekara, poslodavac u roku od dva dana od dana prijema izveštaja. Dostavlja nadležnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja. Od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.

Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe. Jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

U slučaju povrede na radu u konkretnom slučaju, kada je zaposlena povredila na putu do posla.

Za koju ne postoji odgovornost poslodavca, Inspekcija rada ne vrši nadzor, već samo evidentira i arhivira dostavljeni izveštaj o povredi na radu.

  • Pravo na naknadu zarade i obavezno zdravstveno osiguranje

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana. I to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Naknada ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom. Ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Ako zakonom nije drukčije određeno, u skladu sa odredbom člana 115 stav 1 tačka 2 Zakona o radu.

Međutim, ZZO je u odredbama članova 73 i 102 ZZO upravo odredio da naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad.

Zbog povrede na radu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika. Od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika. Visina naknade zarade se, dakle, utvrđuje u skladu sa odredbama Zakona o radu.

Dok je dužnost isplate naknade zarade od strane poslodavca za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad ustanovljena ZZO.

Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata i osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa odredbom člana 9 stav 2 ZZO.

  • Pravo na naknadu štete

Zakon o radu propisuje u odredbi člana 119 stav 1 tačka 3 da je poslodavac dužan da isplati. U skladu sa opštim aktom, zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Ova naknada štete isplaćuje se u skladu sa načelima obligacionog prava i u zavisnosti od krivice poslodavca za povredu na radu.

Međutim, kako u konkretnom slučaju ne postoji kirivica poslodavca. Budući da se povreda dogodila na putu do posla, tako ne postoji ni obaveza isplate pomenute naknade štete od strane poslodavca.

  • Prekršajne odredbe

Za neizvršavanje obaveze prijavljivanja nastalih povreda na radu nadležnoj inspekciji rada. Odnosno nedostavljanje propisanih izveštaja nadležnim organizacijama i povređenom, utvrđena je prekršajna odgovornost poslodavca.

Naime, odredbom člana 69 stav 1 tačka 30 i tačka 31a) ZBZR propisano je da će se novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica. Ako odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadležnoj inspekciji rada. I nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu.

Povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana. Ili opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih (član 50. stav 1 ZBZR).

Odnosno ako ne dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu. Odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu (član 51. stav 1 ZBZR).

Leave a reply