Plan zaštite i spasavanja

Plan zaštite i spasavanja je dokument kojim se planiraju mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica katastrofa, snage i sredstva subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, njihovo organizovano i koordinirano angažovanje i delovanje u vanrednim situacijama u cilju zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeđenja osnovnih uslova za život.

Plan zaštite

obavezno sadrži sledeće celine:

1) rano upozoravanje i pripravnost (spremnost);

2) mobilizacija i aktiviranje;

3) zaštita i spasavanje po vrstama opasnosti;

4) mere civilne zaštite;

5) upotreba snaga i subjekata zaštite i spasavanja.

Plan zaštite i spasavanja, izrađuje se na osnovu procene rizika i usvaja najkasnije 90 dana nakon usvajanja Procene rizika od katastrofa, a redovno se usklađuje sa izmenama procene rizika.
Plan zaštite se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima, u celini se ponovo izrađuje i donosi svake treće godine, a ukoliko su se okolnosti u značajnoj meri promenile i ranije u skladu sa procenom rizika od katastrofa.

Plan zaštite su dužni da izrade i donesu svi subjekti koji imaju obavezu izrade procene rizika od katastrofa.

Plan zaštite i spasavanja je postala zakonska obaveza za privredna društva u skladu sa članom 17.  Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br. 87/2018).

Plan zaštite i spasavanja se izrađuje kroz:

– važeći Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br. 87/2018),

– Uredba o sadržaju, načinu izrade i obavezama subjekta u vezi sa izradom Procene rizika od katastrofa i Planova zaštite i spasavanja („Sl. glasnik RS“, br. 102/2020) i

– Metodologija izrade i sadržaju Procene rizika od katastrofa i Plana zaštite i spasavanja (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2019).

 

Plan smanjenja rizika od katastrofa

Planom smanjenja rizika od katastrofa utvrđuju se konkretne preventivne, organizacione,  i tehničke mere.

Takođe, utvrđuju se finansijske, normativne, nadzorne, edukativne i druge mere.

Pored navedenog, utvrđuju se aktivnosti koje su nadležni državni organi i drugi subjekti, na osnovu procene pojedinih rizika, dužni da preduzmu u budućem periodu u cilju smanjenja rizika od katastrofa i ublažavanja njihovih posledica.

Plan smanjenja rizika od katastrofa se izrađuje i donosi za:

– teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa),

– autonomne pokrajine (Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa) i

– jedinice lokalne samouprave (lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa).

Planovi smanjenja rizika od katastrofa se izrađuju na osnovu predloga tretmana procenjenih rizika u odgovarajućoj proceni rizika od katastrofa.

Nosioci izrade Nacionalnog plana smanjenja rizika od katastrofa su organi državne uprave.

U njihovoj su nadležnosti opasnosti identifikovane u Proceni rizika od katastrofa Republike Srbije.

Nosioci izrade pokrajinskih planova smanjenja rizika od katastrofa i lokalnih planova smanjenja rizika od katastrofa su nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa donosi Vlada na predlog Ministarstva.

Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa, odnosno lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa, donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Planovi smanjenja rizika od katastrofa se donose za period od tri godine.

Sadržaj i način izrade plana smanjenja rizika od katastrofa propisuje Vlada.

 

Stručni ispit za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja

U skladu sa Pravilnikom o stručnom ispitu za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja („Sl. glasnik RS“, br. 20/2019), lice koje želi da bude kandidat za polaganje stručnog ispita, dužno je da završi obuku.

Na stručnom ispitu vrši se provera stručne osposobljenosti kandidata za organizaciju i izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Stručni ispit se realizuje u organizaciji pravnog lica koje poseduje ovlašćenje za organizovanje i sprovođenje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Stručni ispit polaže se pred ispitnom komisijom za polaganje stručnog ispita iz oblasti izrade procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja,

Ispitnu komisiju rešenjem  obrazuje ministar unutrašnjih poslova iz reda zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije.

Rešenjem o obrazovanju komisije utvrđuje se njen sastav i određuju predsednik, članovi, odnosno ispitivači i sekretar, kao i njihovi zamenici.